Атос 2016.

Планинарски саез РС сваке године организује бар једну акцију ван граница РС/БиХ. Ове године је усвојен приједлог- план ПД“Чичак“ за десетодневно путовање по врлетима Балкана. Посјетили смо Софију, Рилу, Пирин, Солун, Хакидики, Кајмакчалан, Охрид, Острог, Требиње…
Кренули смо из Б.Луке у петак, 4. Августа око 16.30. Прва дужа пауза је послужила да вечерамо у Бијељини гдје су нам се придружили планинари из Требиња и Сарајева, тако да смо у Србију ушли у пуном саставу.
У субооту ујутро смо посјетили Софију. У парку смо видјели бугарске музиканте како мајсторски забављају пролазнике добром свирком на акустичним инструментима. Посјетили смо грандиозан Храм Александра Невског и Цркву свете Недеље (или Светог Краља, познату по томе што у њој почивају мошти српског краља Стефана Милутина Немањића).
У Бугарској сви разумију српски језик, у цркви се поклонисмо светом српском краљу Милутину, ваалута им вриједи као и наша КМ 1:1, цијене су као и код нас, чак и јефтиније, у националним парковима су прекрасне ријеке, планине, језера и извори, а у старом граду калдрма, тако да смо се угодно осјећали.
Око подне смо кренули до Рилског манастира, најећег и најпознатијег у Бугарској. Основао га је св. Јован Рилски, постао је духовни и културни цетар подржан од бугарских владара до турских разарања. У 14. вијеку Рилски манастир је поново подигао локални велможа Реља Крилатица, јер је ова област припадала средњовјековној српској држави.
У вечерњим сатима стигосмо у Банско, шармантно мјесо у срцу пиринске Бугарске, гдје смо се смјестили у Старом граду. Потрефили смо у вријеме одржавања међународног џез фестивала, тако да је за осјетљив музички укус било шмекерске свирке.
Недеља је донијела лијепо вријеме за планинарски успон на Пирин, односно његов највиши врх, Вихрен (2914 м/нм), по висини трећи на Балкану. Групу од 35 планинара је успјешно водио вођа успона Љубиша Араманда. Сви су се попели на врх и безбједно сишли до аутобуса око 17 часова. Честитам!! Преноћили смо у Банском и ујутро поранили на пут за Грчку.
У понедељак нам је прва одредница била српско војничко гробље Зејтинлик. Затекли смо чувара Ђорђа живог и расположеног да нам исприча историјске податке и изрецитује стихове Војислава Илића Млађег : „Незнани туђинче кад случајно минеш, поред овог светог заједничког гроба, знај, овдје су вјечно уточиште нашли, највећи јунаци данашњег доба…“
Прошетали смо кроз центар Солуна до цркве св. Димитрија, а затим наставили бусом до Ставроса гдје је пало прво купање на Егејском мору. У току дана смо стигли у Урануполис, смјестили се у кампу, вечерали, купали се и спавали.
Уторак ујутро у 6 сати смо били у луци ( мушки дио групе), узели визе за св. Гору и карте за брод. У 6.30. смо испловили. Вожа је трајала до 10 сати. Изашли смо у луци св. Ана. Изласком на копно почео је наш успн на Атос са 0 м/нм до врха 2033 м/нм. Први дан смо се попели до Панагије (1500 м/нм), мало одспавали и прије зоре кренули на врх. Излазак сунца смо дочекали на врху Атоса 2033 м/нм. Сишли смо у луку и вратили се у камп. Успон на Атос је био напоран јер је савладана велика висинска разлика по веома високој температури.
Група је комплетна наставила путовање до ски центра Ворас на масиву Ниџе, гдје смо дочекали јутро и попели се на велики и чувени, херојски Кајмакчалан. Борци који су сахрањени на Зејтинлику су погинули у борби на дијелу ратишта које гравитира Грчкој, а они који су погинули на македонској страни су сахрањени у Битоли. Ове године 15. септембра се навршава 100 година од пробоја солунског фронта. Српска војска је између 12. и 30. септембра водила окршаје прса у прса са Бугарима и на крају заузела врх Кајмакчалана 30. септембра. Српске снаге су укупно имале 4.643 погинулих, рањених и несталих војника, од којих је Дринска дивизија имала је 3.320 односно 3.804 избачених из строја или три четвртине укупног броја војника.
Планинари су имали идеално вријеме за успон изнад облака да могу направити фантастичне фотографије за успомену са овог историјског мјеста.
Након силаска услиједио је доручак и путовање у Охрид. Смјестили смо се у хотелу Макотекс који има властиту плажу поред убавог Охридског језера. Увече смо засвирали на гитарама и пјевали све пјесме којих смо се сјетили. У суботу смо обилазили св. Наум, сојенице, Биљанине изворе, шеталиште, Стари Град, Плаошник… Ноћу смо пропутовали кроз Албанију и осванули у манастиру Острог. Након поклоњења св. Василију и службе у Острогу, кренули смо ка Републици Српској. Диван је осјећај након много граница доћи у РС. У Требињу смо посјетили винарију Анђелић и продужили ка Јабланици гдје нас је напустила екипа која путује за Сарајево. У Б.Луку смо стигли око 22.00. Учесници су се разишли са срдачним поздравима и нескривеним задовољством.

Вођа пута
Драган Кузмановић