Гледећке планине

На позив ПСД“Љуктен“ из Трстеника кренули смо у обилазак централног дијела Србије и укључили се у планинарску туру 20. ПРОЛЕЋНИ ДАН ПЛАНИНАРА (републичкa акцијa ПСС) 02.04.2016.г. на Гледећким планинама.
Из Б.Луке смо кренули у четвртак, 31. марта у 22.00.У два комбија се нашло 18 планинара из ПД“Чичак“, ПД“Мањача“, ПСД“Виторог“, ПД“Козара“ и ПД“Клековача“. У јутарњим часовима смо посјетили манастир Лелић у ком се налазе мошти св. Николаја Српског. Након литургије, куповине сувенира, књига и јутарње кафе отишли смо у манастир Ћелије који је удаљен 8 километара од Лелића. У овом манастиру се налазе мошти св. Аве Јустина у манастирској цркви у којој се може осјетити изузетан несвакидашњи мир. Двориште је тако уређено да се само могу чути коментари и уздаси о љепоти светачког мира и уредности цијелог комплекса вриједном монашком руком. На паркингу је улазак у комби потрајао јер се спонтано развила пјесма расположених путника. Ипак, кренули смо за Тополу с намјером да посјетимо Опленац. Лијепа Србија је од Зворника, Ваљева, преко Лајковца, Лазаревца, Буковичке Бање, Аранђеловца до Тополе избраздана тако лошим и разваљеним путевима, да лошије одавно нисам видио. Добар макадам је пуно љепши за вожњу од ове асфалтне лакрдије на којој смо видјели машине са натписом „Штрабаг“, што нас наводи на закључак да ће бити боље кад следећи пут наиђемо. Кад смо дошли на Опленац и видјели цркву св. Ђорђа срце нам је било на мјесту. Припадност народу који има овакав маузолеј и породичну гробницу краљевске породице изазива понос и одушевљење које нисмо ни покушали да сакријемо. Петокуполна монументална грађевина изграђена је на темељу уписаног крста са великом централном куполом и четири мање постављене у облику равнокраког крста. Преко 3500 м/2 зидних површина прекривено је са 40 милиона коцкица од којих је урађен мозаик у 15 000 нијанси. Мозаик је рађен од 14 и 18 каратног злата. У горњем дијелу цркве се налази Карађорђев гроб ( поред јужне пјевнице) и гроб ктитора храма Краља Петра Првог. У крипти се налази 39 гробница са надгробним плочама од дечанског оникса, а зеленкасти камен води поријекло са Крита. Сахрањено је 20 чланова династије међу којим су и два владара Кнез Александар и Краљ Александар l . Преко пута цркве се налази крљева кућа у којој се налазе слике, одјевни предмети, краљев мач и највриједнији експонат, тајна вечера урађена у седефу, поклон из Јерусалима српском краљу, непроцјењиве вриједности.
Са Опленца смо се возили кроз Шумадију пуну бехара, благих, валовитих падина, кроз Крагујевац, стигосмо до манастира Каленић. Игуманија Нектарија нас је дочекала љубазно и радосно, показала нам знаменитости и одржала бесједу о историји, страдању и градњи манастира. Наш долазак је повезала са посјетом Опленцу и Острогу јер манастирска слава је иста као и слава ПД“Чичак“ – св. Василије Острошки Чудотворац и право је чудо да нису била затворена врата кад смо дошли, јер је већ падао мрак. У току вечери смо стигли у Врњачку бању и смјестили се код г. Јованке Топаловић. У суботу ујутро смо око 9 сати стигли на отварање савезне акције ПСС и узели учешће у пјешачењу по Гледећким планинама.
На лијепој и лаганој стази, дугој 16 км пјешачило је око 700 учесника. Прешли смо из села Лободер преко врха Самар (922 м/нм) до Горњег Дубича, појели пасуљ и рибу, па сишли још 3 километра до аутобуса. У поввратку смо посјетили Љубостињу, манастир који је градила Царица Милица на мјесту на којем је први пут срела Лазара. У дуплом зиду манастирске цркве је чувала највеће драгоцјености. Турци су открили дупли зид опљачкали манастир и однијели Лазареву круну у Цариград гдје се и данас налази. Наставили смо кретање возилом до мотела Радочело у близини Студенице. Ујутро смо посјетили највећу светињу у Србији, манастир Студеницу. У манастирској цркви су мошти Симеона Мироточивог ( Стефана Немање), монаха Симона ( Стефана Првовјенчаног) и мајке Анастасије. Након литургије и палења свијећа, упутили смо се на испоснице св. Саве. Након пар сати пјешачења вратили смо се до мотела Радочело у ком су се окупаљали неки сватови. У повратку смо прешли преко Голије, до Ивањице и Ариља, а у Ужицу смо стајали да купимо земљано посуђе. Паузу смо правили на Кадињачи за ручак, а у Добоју смо свратили на рибљу чорбу. У Б.Луку стигосмо око поноћи.
Водич излета и похода МБ015
Драган Кузмановић