Category Archives: Извјештаји

Атос 2016.

Планинарски саез РС сваке године организује бар једну акцију ван граница РС/БиХ. Ове године је усвојен приједлог- план ПД“Чичак“ за десетодневно путовање по врлетима Балкана. Посјетили смо Софију, Рилу, Пирин, Солун, Хакидики, Кајмакчалан, Охрид, Острог, Требиње…
Кренули смо из Б.Луке у петак, 4. Августа око 16.30. Прва дужа пауза је послужила да вечерамо у Бијељини гдје су нам се придружили планинари из Требиња и Сарајева, тако да смо у Србију ушли у пуном саставу.
У субооту ујутро смо посјетили Софију. У парку смо видјели бугарске музиканте како мајсторски забављају пролазнике добром свирком на акустичним инструментима. Посјетили смо грандиозан Храм Александра Невског и Цркву свете Недеље (или Светог Краља, познату по томе што у њој почивају мошти српског краља Стефана Милутина Немањића).
У Бугарској сви разумију српски језик, у цркви се поклонисмо светом српском краљу Милутину, ваалута им вриједи као и наша КМ 1:1, цијене су као и код нас, чак и јефтиније, у националним парковима су прекрасне ријеке, планине, језера и извори, а у старом граду калдрма, тако да смо се угодно осјећали.
Око подне смо кренули до Рилског манастира, најећег и најпознатијег у Бугарској. Основао га је св. Јован Рилски, постао је духовни и културни цетар подржан од бугарских владара до турских разарања. У 14. вијеку Рилски манастир је поново подигао локални велможа Реља Крилатица, јер је ова област припадала средњовјековној српској држави.
У вечерњим сатима стигосмо у Банско, шармантно мјесо у срцу пиринске Бугарске, гдје смо се смјестили у Старом граду. Потрефили смо у вријеме одржавања међународног џез фестивала, тако да је за осјетљив музички укус било шмекерске свирке.
Недеља је донијела лијепо вријеме за планинарски успон на Пирин, односно његов највиши врх, Вихрен (2914 м/нм), по висини трећи на Балкану. Групу од 35 планинара је успјешно водио вођа успона Љубиша Араманда. Сви су се попели на врх и безбједно сишли до аутобуса око 17 часова. Честитам!! Преноћили смо у Банском и ујутро поранили на пут за Грчку.
У понедељак нам је прва одредница била српско војничко гробље Зејтинлик. Затекли смо чувара Ђорђа живог и расположеног да нам исприча историјске податке и изрецитује стихове Војислава Илића Млађег : „Незнани туђинче кад случајно минеш, поред овог светог заједничког гроба, знај, овдје су вјечно уточиште нашли, највећи јунаци данашњег доба…“
Прошетали смо кроз центар Солуна до цркве св. Димитрија, а затим наставили бусом до Ставроса гдје је пало прво купање на Егејском мору. У току дана смо стигли у Урануполис, смјестили се у кампу, вечерали, купали се и спавали.
Уторак ујутро у 6 сати смо били у луци ( мушки дио групе), узели визе за св. Гору и карте за брод. У 6.30. смо испловили. Вожа је трајала до 10 сати. Изашли смо у луци св. Ана. Изласком на копно почео је наш успн на Атос са 0 м/нм до врха 2033 м/нм. Први дан смо се попели до Панагије (1500 м/нм), мало одспавали и прије зоре кренули на врх. Излазак сунца смо дочекали на врху Атоса 2033 м/нм. Сишли смо у луку и вратили се у камп. Успон на Атос је био напоран јер је савладана велика висинска разлика по веома високој температури.
Група је комплетна наставила путовање до ски центра Ворас на масиву Ниџе, гдје смо дочекали јутро и попели се на велики и чувени, херојски Кајмакчалан. Борци који су сахрањени на Зејтинлику су погинули у борби на дијелу ратишта које гравитира Грчкој, а они који су погинули на македонској страни су сахрањени у Битоли. Ове године 15. септембра се навршава 100 година од пробоја солунског фронта. Српска војска је између 12. и 30. септембра водила окршаје прса у прса са Бугарима и на крају заузела врх Кајмакчалана 30. септембра. Српске снаге су укупно имале 4.643 погинулих, рањених и несталих војника, од којих је Дринска дивизија имала је 3.320 односно 3.804 избачених из строја или три четвртине укупног броја војника.
Планинари су имали идеално вријеме за успон изнад облака да могу направити фантастичне фотографије за успомену са овог историјског мјеста.
Након силаска услиједио је доручак и путовање у Охрид. Смјестили смо се у хотелу Макотекс који има властиту плажу поред убавог Охридског језера. Увече смо засвирали на гитарама и пјевали све пјесме којих смо се сјетили. У суботу смо обилазили св. Наум, сојенице, Биљанине изворе, шеталиште, Стари Град, Плаошник… Ноћу смо пропутовали кроз Албанију и осванули у манастиру Острог. Након поклоњења св. Василију и службе у Острогу, кренули смо ка Републици Српској. Диван је осјећај након много граница доћи у РС. У Требињу смо посјетили винарију Анђелић и продужили ка Јабланици гдје нас је напустила екипа која путује за Сарајево. У Б.Луку смо стигли око 22.00. Учесници су се разишли са срдачним поздравима и нескривеним задовољством.

Вођа пута
Драган Кузмановић

Гледећке планине

На позив ПСД“Љуктен“ из Трстеника кренули смо у обилазак централног дијела Србије и укључили се у планинарску туру 20. ПРОЛЕЋНИ ДАН ПЛАНИНАРА (републичкa акцијa ПСС) 02.04.2016.г. на Гледећким планинама.
Из Б.Луке смо кренули у четвртак, 31. марта у 22.00.У два комбија се нашло 18 планинара из ПД“Чичак“, ПД“Мањача“, ПСД“Виторог“, ПД“Козара“ и ПД“Клековача“. У јутарњим часовима смо посјетили манастир Лелић у ком се налазе мошти св. Николаја Српског. Након литургије, куповине сувенира, књига и јутарње кафе отишли смо у манастир Ћелије који је удаљен 8 километара од Лелића. У овом манастиру се налазе мошти св. Аве Јустина у манастирској цркви у којој се може осјетити изузетан несвакидашњи мир. Двориште је тако уређено да се само могу чути коментари и уздаси о љепоти светачког мира и уредности цијелог комплекса вриједном монашком руком. На паркингу је улазак у комби потрајао јер се спонтано развила пјесма расположених путника. Ипак, кренули смо за Тополу с намјером да посјетимо Опленац. Лијепа Србија је од Зворника, Ваљева, преко Лајковца, Лазаревца, Буковичке Бање, Аранђеловца до Тополе избраздана тако лошим и разваљеним путевима, да лошије одавно нисам видио. Добар макадам је пуно љепши за вожњу од ове асфалтне лакрдије на којој смо видјели машине са натписом „Штрабаг“, што нас наводи на закључак да ће бити боље кад следећи пут наиђемо. Кад смо дошли на Опленац и видјели цркву св. Ђорђа срце нам је било на мјесту. Припадност народу који има овакав маузолеј и породичну гробницу краљевске породице изазива понос и одушевљење које нисмо ни покушали да сакријемо. Петокуполна монументална грађевина изграђена је на темељу уписаног крста са великом централном куполом и четири мање постављене у облику равнокраког крста. Преко 3500 м/2 зидних површина прекривено је са 40 милиона коцкица од којих је урађен мозаик у 15 000 нијанси. Мозаик је рађен од 14 и 18 каратног злата. У горњем дијелу цркве се налази Карађорђев гроб ( поред јужне пјевнице) и гроб ктитора храма Краља Петра Првог. У крипти се налази 39 гробница са надгробним плочама од дечанског оникса, а зеленкасти камен води поријекло са Крита. Сахрањено је 20 чланова династије међу којим су и два владара Кнез Александар и Краљ Александар l . Преко пута цркве се налази крљева кућа у којој се налазе слике, одјевни предмети, краљев мач и највриједнији експонат, тајна вечера урађена у седефу, поклон из Јерусалима српском краљу, непроцјењиве вриједности.
Са Опленца смо се возили кроз Шумадију пуну бехара, благих, валовитих падина, кроз Крагујевац, стигосмо до манастира Каленић. Игуманија Нектарија нас је дочекала љубазно и радосно, показала нам знаменитости и одржала бесједу о историји, страдању и градњи манастира. Наш долазак је повезала са посјетом Опленцу и Острогу јер манастирска слава је иста као и слава ПД“Чичак“ – св. Василије Острошки Чудотворац и право је чудо да нису била затворена врата кад смо дошли, јер је већ падао мрак. У току вечери смо стигли у Врњачку бању и смјестили се код г. Јованке Топаловић. У суботу ујутро смо око 9 сати стигли на отварање савезне акције ПСС и узели учешће у пјешачењу по Гледећким планинама.
На лијепој и лаганој стази, дугој 16 км пјешачило је око 700 учесника. Прешли смо из села Лободер преко врха Самар (922 м/нм) до Горњег Дубича, појели пасуљ и рибу, па сишли још 3 километра до аутобуса. У поввратку смо посјетили Љубостињу, манастир који је градила Царица Милица на мјесту на којем је први пут срела Лазара. У дуплом зиду манастирске цркве је чувала највеће драгоцјености. Турци су открили дупли зид опљачкали манастир и однијели Лазареву круну у Цариград гдје се и данас налази. Наставили смо кретање возилом до мотела Радочело у близини Студенице. Ујутро смо посјетили највећу светињу у Србији, манастир Студеницу. У манастирској цркви су мошти Симеона Мироточивог ( Стефана Немање), монаха Симона ( Стефана Првовјенчаног) и мајке Анастасије. Након литургије и палења свијећа, упутили смо се на испоснице св. Саве. Након пар сати пјешачења вратили смо се до мотела Радочело у ком су се окупаљали неки сватови. У повратку смо прешли преко Голије, до Ивањице и Ариља, а у Ужицу смо стајали да купимо земљано посуђе. Паузу смо правили на Кадињачи за ручак, а у Добоју смо свратили на рибљу чорбу. У Б.Луку стигосмо око поноћи.
Водич излета и похода МБ015
Драган Кузмановић

Друго мјесто у орјентационом спорту у РС за 2015.г.

Друго мјесто у орјентационом спорту у РС за 2015.г.

У недељу 18.октобра 2015.г. је одржан завршни турнир у орјентационом такмичењу на Романији. Побиједила је домаћа екипа ПД”Гласинац” Соколац, а наши такмичари ПД”Чичак” су узели четврто мјесто. У укупном пласману првак Р.Српске за ову годину је ПД”Сјемећ” Рогатица а друго мјесто заузима ПД”Чичак” Челинац.

Планинарско љетовање

012

31.07.2015 Планинарско љетовање

31.07.2015 Планинарско љетовање је специјалитет због којег је и настало планинарско друштво Чичак, јер смо ту варијанту први пут извели двије године прије званичног оснивања ПД“Чичак“. Ове године је изведена акција за памћење од 31.07. до 09.08.2015.г.
У петак, 31 јула врелог љета Господњег 2015. дошло је вријеме да се крене на 3000 километара дуго путовање, које је спаковано у 9 дана. Пошто је путника било из Градишке, Бањалуке, Фоче, Бијељине, Власенице, Источног Сарајева и Челинца, није било згодно да идемо једним возилом, тако да смо користили комби и џипа који су се кретали у два правца. За Источно Сарајево и Фочу само пошли комбијем који је стар пет година и одлично изгледа. Оставили смо у Челинцу наш стари жути комби који пуни тридесету годину, али још није за старо гвожђе. Нови комби има климу на предњем дијелу возила а назад путници не могу ни прозор отворити нити активирати било шта осим гријања. Током путовања температура је ноћу била 30 степени, а дневну да не спомињем. Из задњег дијела возила се само чуло „појачај климууу!!!“ , што ме на крају коштало здравља. Укочено раме и врат лијечим бруфенима и мажем волтареном. Адијано Баф је бијелом фронтером ишао преко Бијељине, Београда, Ниша, па смо се нашли у Пироту. Он својим путницима није ни рекао да возило има уграђену климу, те је сачувао и своје и њихово здравље. Кад је вруће, отварали су прозоре и то је то.
Ујутро 1. августа смо стигли у Софију. У центру града, у цркви св. Недље нађосмо свог краља. Испред олтара су смјештене св. мошти краља Милутина које Бугари чувају као највећу светињу и до сада нису Србима дозволили ни дјелић светих мошти да пренесемо у Србију. Посјетили смо Храм Александра Невског и продужили за Боровец. documents online . Смјестили смо се у механу Зелени Краљ преко пута жичаре. Након распремања ствари, туширања, ручка и мало домаће ракије расположење је скочило за двије степенице. Када човјек још мало одспава, онда је као нов, спреман за нове авантуре. Следећи изазов пред нама се звао Мусала – највиши врх Балкана, 2925м/нм. Од укупно 14 учесника наше мале експедиције 12 се попело на врх Мусале. Честитам свима, а посебно оним учесницима којим је ово прва планинарска акција. На диван начин су почели своју планинарску причу. Сишли смо до 18 часова, сјели у возила и запутили се у НП Пирин. Мјесто у које смо стигли у вечерњим сатима зове се Банско. Нашли смо се у старом дијелу града и телефоном позвали нашег домаћина код којег смо резервисали смјештај. Човјек је послао по нас неког младића који зна пар псовки на српском језику и понеку ријеч енглеског – довољно за споразумијевање и комичне сцене. Одвео нас је у Стари град гдје смо добили савршен смјештај у некој механи која је стара 120 година и обовљена и прилагођена употреби. Ограђена је каменим зидом на којем је красан извор воде. Имали смо на располагању ресторан, двориште, собе са купатилима, потпуну комоцију у рустичном и уредном амбијенту. У поноћним часовима смо наручили вечеру у ресторану са низом звјездица у којем је особље радило само због нас, јер смо били једини гости. Добили смо врхунску услугу по цијенама мањим од наших на које смо навикли у РС. Чак су на наш захтјев довели и локалног пл. водича који је донио карту и објаснио нам све детаље везане за успон на Вихрен. Ујутро смо комбијем отишли још 15-ак километара у планину до пл. дома одакле крећу маркације. До врха је требало око 3 сата пјешачења. На опште задовољсто овдје сретосмо наше планинаре из ПД“Прекорница“ из Даниловграда. Десетак планинара је предводио предсједник друштва Зоран Бато Радуловић. Они су већ три дана на успонима, одушевљени масивом НП“Пирин“. Провели смо пар сати заједно и договорили следећи сусрет на Волујаку. Након Вихрена, чекао нас је Кајмакчалан. У ноћним сатима смо ушли у Грчку и направили паузу у Солуну. Појели смо гирос у 4 ујутро и продужили ка ски центру Ворас. Освнули смо код жичаре која не ради. Нашли смо само једног Шиптара који је чувао стотине говеда на испаши. Нешто нам је објаснио, довољно да потврдимо правац до врха планине. Цијела група је пјешачила до врха а ја сам се одлучио за теренску вожњу фронтером. Ускоро смо се сви нашли код цркве на врху Кајмакчалана. Фотографисали смо се и поклонили светињама, одушевљени, под јаким утиском овог историјског мјеста. Следеће одредиште су били Метеори. У току дана стигосмо у Трикалу. Смјестили смо се у хостелу који смо резервисали. Нису сви били задовољни смјештајем те су се премјестили у хотел. Ујутро око 9 сати смо напустили смјештај и упутили се ка Метеорима. Успут смо стајали на мјестима погодним за фотографисање и разгледање немањићких задужбина. Након посјете манастирима кренусмо ка Крфу. У Игуменици смо се смјестили у кампу крај мора што такође није одговарало дијелу екипе која се опет смјестила у хотел. Ноћна купања у топлом мору, гитара и вино на удобним лежаљкама на плажи, потпуно опуштање, подсјетило је на екскурзијске тренутке које су многи мислили да се неће поновити. Наредни дан је био резервисан за излет на Крф. Возили смо се трајектом скоро два сата док смо стигли на острво Крф. Услиједила је још једна краћа вожња бродицом на острво Видо на којем наиђосмо на српску заставу и стихове „Стојте галије царске…“. Посјетили смо маузолеј у којем су спомен плоче са именима српских јунака који су овдје оставили животе. Видјели смо плаву гробницу у којој је остало 20 000 Срба. Овдје већина посјетилаца говори српски језик и водичи говоре на српском, тако да смо послушали занимљиву бесједу о боравку српске војске на Крфу. Наши војници гладни и изнурени до смрти нису хтјели да уберу једну поморанџу. Радије су умирали од глади него да дирну нешто туђе. Локални народ је вјековима трпио освајаче из различитих земаља и то је очекивао и од 150 000 наоружаних Срба. Десило се нешто што нису никад видјели. Срби су поштовали туђе и нису пљачкали и отимали. Локални народ је био веома тужан кад су Срби отишли о чему сведоче многа писма и остали сачувани документи. Прошетали смо на други дио острва и нашли мјесто на којем је дозвољено купање у мору. Овдје смо провели вријеме до поласка бродице ка Крфу. Још сат времена смо шетали по старом граду до поласка трајекта за Игуменицу. Услиједила је још једна екскурзијска ноћ на плажи и покрет ка Албанији следеће јутро. Прво смо посјетили Саранду за коју смо чули да је топ дестинација у туристичкој понуди. Наишли смо на албански урбанизам, зграду на згради, гужву кроз коју не можеш проћи ни пјешке ни аутом. Комбијем смо продужили у Ксамил, оближње село да потражимо неку љепшу плажу. Након неколико километара вожње наишли смо на таблу „манастирска плажа“. Спустили смо се уским друмом до паркинга поред којег се налази мала кафаница и улаз на плажу. Залив је окружен стијенама и зеленилом, вода мирна и чиста, тиркизно плава. У дубини свијетле бијеле плоче од некаквог кречњака и дјелују као да је неко красним материјалом поплочао базен. Након пар минута пливања у чистом егзотичном амбијенту чуло се пар коментара пуних задовољства. Први сумрак донио је напад комараца и покрет ка Саранди. Након мучног пробијања кроз градску саобраћајну пометњу ухватили смо се магистралног правца. Путовали смо ноћу да стигнемо у Скадар. Рано ујутро смо посјетили Стари град Скадар на Бојани који су зидали браћа Мрњавчевићи. На мјесту гдје је зазидана млада Гојковица и дан данас је све бијело од мајчиног млијека ( инжињери кажу „цури кречњак“), а ја се сјетим стихова „…имао сам од злата јабуку, па ми паде јутрос у Бојану…“Док обиђосмо кулу сунце је већ високо поскочило и донијело љетну жегу. Једва стигосмо до ушћа Бојане у море гдје смо се окупали, расхладили и ручали. У Мишковом ресторану нађосмо нашег старог Гавру Милу Принципа. Он и Мишко сређују неки чамац. Убрзо смо извадили нашу шљиву, а газда донесе вино и лозу, те сушену рибу, да се почастимо. Купали смо се у слаткој и сланој води, по избору, како коме одговара. Бојана је мало хладнија од мора. Наставак купања је услиједио на плажи Утјеха, а онда се запутисмо у Острог. Ноћење у манастиру, литургија и поклоњење светитељу, дали су посебну духовну црту и озбиљан печат цјелокупном путовању на којем се осјетио благослов од Господа, јер је све протекло глатко и перфектно. Посјетили смо и Пивски манастир и стигли у ресторан Антик у Фочи. Ту смо се поздравили са Фочацима, фронтером су путници продужили за Власеницу, Бијељину, Градишку, а комбијем смо преко Сарајева стигли у Б.Луку. Комби је прешао 3000 а џип 3200 км за 9 дана феноменалног путовања.

Дурмитор

08
09.07.2015 Дурмитор

Након успона на Маглић по облачном времену Дурмитор нас је дочекао у ведром и сунчаном амбијенту.
У четвртак, 09. јула смо стигли на Жабљак у вечерњим сатима. Ноћили смо у колиби код Мине Шамшала. У петак смо шетали поред Црног језера и о билазили град до подне јер је још било облачности. Око 13 часова смо кренули у планину. Жичара не ради, тако да није било много посјетилаца на Савином Куку. Код друге кућице на скијалишту, на 2000 м/нм, наишли смо на пастира Вука, који је довео стотињак оваца на испашу. Испричали смо се и фотографисали с њим. Очигледно му је било драго да било с ким прозбори пар ријечи јер нема живе душе у кршевитом беспућу. Наставили смо успон и стигли на Савину воду на 2200 м/нм. Освјежили смо се и убрзо стигли на вррх, Савин Кук 2313м/нм. Видјели смо Црно језеро, Жабљак, Минин Богаз, Међед, Бандијерну итд. Уживајући у љепотама Дурмитора сишли смо до аута прије мрака. Ноћили смо на Шарбану и у суботу кренулу на Бобота са седла. Пјешачили смо испод Увите греде, поред Зубаца до Зеленог вира. Већ је освојила љетна врелина те смо морали обновити залихе воде на извору поред језера. Наставили смо успон поред Данилове плоче према врху. Око 13 часова смо се попели на највиши врх Дурмитора, Боботов Кук (2522м/нм). Савршено сунчано вријеме нам је омогућило да уживамо у погледу на Шкрча језера, Планиницу, Пруташ, Ђевојку, Шарене пасове…Сишли смо у вечерњим сатима, спаковали шаторе и напустили Црну Гору. Премјестили смо се у камп Хајландер поред Дрине у Републици Српској. Ујутро смо поранили да стигнемо на прославу Петровдана у родни крај. ПД“Чичак“ организује много атрактивних акција међу којима издвајамо планинарско љетовање које је заказано у периоду од 31.јула до 9. августа на релацији Софија, Мусала, Пирин, Кајмакчалан, Метеори, Крф, Саранда, Скадар, Острог, Б.Лука. Позивамо све заинтересоване да нам се придруже. Контакт pdcicak@gmail.com

Водич излета и похода МБ015
Драган Кузмановић

Прво брање сријемуша на Липовцу

sremus_listovi
26.03.2015 Прво брање сријемуша на Липовцу

Поштоване планинарке и планинари,
ПД“Чичак“ планира да организује једнодневни планинарски излет на Липовцу на којем ће учесници убрати први, млад и најукуснији овогодишњи изданак сријемуша. Ручак спремамо у нашем дому на Ардолинама.
Окупљање учесника је планирано у 09.00. код Бабића моста ( мост на ријеци Врбањи на излазу из Челинца према К.Вароши).
Учесници могу доћи властитим превозом или аутобусом Превоз-Голуб који креће у 08.00. са Нове аутобуске, може се чекати на Ребровцу. Након окупљања крећемо до ушћа Дубоког потока у Врбању (210 м/нм), гдје се налази почетак наше (Зузи) стазе која води на Вис Липовац (759 м/нм). Око подне ће учесници убрати прве овогодишње листове сријемуша, на Липовцу. Послије паузе на врху силазимо до нашег дома на Ардолинама, гдје ће нас чекати ручак, око 15.00. часова. До аутобуске у Челинцу има још сат пјешачења ( 4 км). За повратак у Б.Луку се могу користити следеће линије градског превоза ( Бочац турс): 17.15 , 19.15 , 21.45 из Челинца.
За ову акцију је потребно понијети : Гојзерице, мали ранац, пресвлаку, кабаницу, качкет, штапове, гамашне, врећицу за брање биља, јакну, хлаче, воду, један оброк, порцију иприбор за јело, документе, карту терена, бусолу, фото – апарат.
Учешће за организационе трошкове и ручак у дому : 5 КМ. Новац скупљамо на полазном мјесту код Бабића моста.
Приликом кретања у групи немојте пролазити испред првог водича. Уколико имате потребе да се удаљите од групе, јавите се водичу.
Измјене плана су могуће у зависности од временских услова и околности на терену. pdf embed . О промјенама одлучује организатор акције. Уколико се пријавите на акцију дужни сте да поштујете план и циљеве акције и да пратите упутства водича.
Пријаве примамо до четвртка 26.марта на мејл pdcicak@gmail.com
Контакт:
МБ046 Срђан Благојевић, kilimanjaro.bl@gmail.com 066 608 561
МБ 015 Драган Кузмановић, pdcicak@gmail.com 065 562 715

Предсједник ПД“Чичак“
Драган Кузмановић